Kineziterapija
Kineziterapija je medicinska disciplina u sklopu rehabilitacije, koja koristi pokret kao terapijsko sredstvo u cilju:
- razvijanja, očuvanja i ponovnog uspostavljanja,
- prilagođavanja i zamene funkcija lokomotornog aparata u slučajevima kada je kretanje ugroženo.
Ona neminovno deluje i na druge sisteme i organe ljudskog tela.
Kineziterapija je usmerena na ojačavanje mišića i uspostavljanje i održavanje obima pokreta zglobova. Da bi pokret kao osnovno sredstvo kineziterapije imao terapijsku vrednost, mora biti kritički odabran, proučen i tačno doziran prema potrebama pacijenta, fazi oboljenja, uzrastu pacijenta i sl.
Korektivne vežbe predstavljaju integralni deo kineziterapije. Ciljanim vežbama se deluje na korekciju deformiteta kičmenog stuba, grudnog koša i donjih ekstremiteta. Mogu se primenjivati preventivno u periodu odrastanja, osobito kod dece koja imaju već predispoziciju za nastanak posturalnih poremećaja ili držanja i terapijski kod već formiranih deformiteta sa ciljem povećanja amplitude pokreta, snage mišića, kao I poboljšanja koordinacije i balansa.
Korektivne vežbe za stopala se primenjuje kod sledećih deformiteta:
- Pes planus – ravno stopalo
- Pes metatarsus varus – stopalo okrenuto ka unutra
- Pes equinovarus – uvrnuto stopalo
- Pes talovalgus – izvrnuto stopalo
Najčešći deformitet u dečijoj populaciji je ravno stopalo. Ukoliko se samo ne koriguje do treće godine, neophodno je preporučiti adekvatnu potporu u vidu ortopedskog uloška i vežbe za pravilno formiranje svoda stopala i jačanje mišića stopala.
Ovaj deformitet ne zaobilazi ni odraslu populaciju, pogotovo se može javiti nakon trudnoće ili usled gojaznosti i nošenja neadekvatne obuće ali i kao odraz deformiteta kičmenog stuba. Dolazi do spuštanja svoda stopala poprečnog i/ili uzdužnog, uz propratni bol usled upale fascije tabanskog dela stopala, često udružene i sa pojavom upornog petnog trna tj.koštane izrasline u predelu pete.
Pravilnim odabirom korektivnih vežbi vremenom se svod stopala odiže, tabanski svod isteže, mišići se ojačaju i dovode u stanje balansa, prema proceni, sa ili bez potpore.
Korektivne vežbe za kičmeni stub se primenjuju kod sledećih deformiteta:
Skolioza
Predstavlja krivljenje kičme u frontalnoj ravni, tj. bočno u jednu ili drugu stranu, dekstrokonveksno ili sinistrokonveksno. Može biti zastupljena u cervikalnoj, cervikotorakalnoj, torakalnoj, lumbalnoj i lumbosakralnoj krivini. Deli se na strukturnu kada je već došlo do izmenjene strukture i morfologije kičmenih pršljenova ili nestrukturalne usled poremećaja posture, iritacije nervnih korenova ili kontraktura donjih ekstremiteta kod npr.degenerativnog propadanja hrskavice zgloba kuka. Korektivnim vežbama se ima cilj zaustavljanja progresije u pravcu korekcije krivine ali i sprečavanja komplikacija, kao što su respiratorni problem ili iritacija nervnih korenova.
Kifoza
Predstavlja krivljenje kičme u anteroposteriornom pravcu. Može biti lokalizovana u torakalnom ili torakolumbalnom delu. Treba razlikovati kifotičnu deformaciju od kifotičnog držanja, svojstvenog za doba puberteta. Sprovode se vežbe za jačanje paravertebralne i trbušne muskulture, kao i vežbe istezanja i korekcije postura tj.stava.
Korektivne vežbe kod deformiteta grudnog koša
Dva najčešća deformiteta u razvojnom period kod dece su kokošije grudi ili pectus carinatum i udubljene grudi ili pectus infundibuliforme. Prvi se odlikuje izbočenom grudnom kosti, retko su prisutne subjektivne tegobe pacijenata izuzev pojave umora pori naporu sa uznapredovalošću deformiteta. Drugi deformitet se odlikuje udubljenjem grudne kosti i najčešće je udružen sa kifozom grudne kičme.
Redovnim korektivnim vežbama jačanja grudnih mišića i istezanja i jačanja musculature parvertebralnih mišića sprečava se progresija u pravcu kompromitacije srčane i disajne funkcije.